Privreda i društvo
OAS Sociologija
O predmetu
Ispitna pitanja
Spisak ispitnih pitanja možete preuzeti ovde.
Osnovna literatura
- Harvi, Dejvid (2012). Kratka istorija neoliberalizma. Novi Sad: Mediterran Publishing.
- Кока, Јирген (2016). Историја капитализма. Београд: Clio.
- Mimica, Aljoša i Marija Bogdanović (2007). Sociološki rečnik. Beograd: Zavod za udžbenike.
- Njegovan, Zoran (2018). Agrokultura (str. 40–45). Novi Sad: Poljoprivredni fakultet.
- Svedberg, Ričard (2006). Načela ekonomske sociologije. Zagreb: Mate.
- Tarner, Džonatan (2009). Sociologija. Novi Sad, Beograd: Mediterran Publishing, Centar za demokratiju.
Prezentacije sa predavanja
Uskoro će biti postavljene.
Struktura bodovanja i ocenjivanja
| Obaveza | Bodovi |
|---|---|
| Kolokvijum | 25 |
| Projekat | 15 |
| Aktivnost | 10 |
| Ispit | 50 |
| Ukupno | 100 |
Kolokvijum
Predviđeni kolokvijum je u obliku kombinovanog testa i sadrži pitanja sa odgovorima na zaokruživanje, dopunu i objašnjenje. Za kolokvijum se sprema prvih 13 ispitnih pitanja. Studenti koji polože kolokvijum, odnosno ostvare 13/25 bodova oslobađaju se kolokvijumom obuhvaćenih ispitnih pitanja. Oni koji ostvare 12 i manje bodova za ispit spremaju sva pitanja, a ostvareni bodovi na kolokvijumu im se računaju u ukupne predispitne bodove.
Projekat - prezentacija na vežbama
Tokom semestra studenti na vežbama drže prezentaciju na jednu od odabranih tema. Prezentacija se radi samostalno ili u grupi od dva do tri člana i treba da traje oko 20 minuta, nakon čega sledi kratka diskusija sa kolegama.
Spisak tema za tekuću školsku godinu možete preuzeti ovde. Uz svaku temu navedena su pitanja koja služe kao smernice za razmišljanje. Ne treba odgovarati na svako pitanje redom; izaberite ona koja vam deluju najzanimljivije i oko njih izgradite svoje izlaganje.
Priprema
- Počnite od literature. Pročitajte šta o vašoj temi kažu udžbenik i literatura sa kursa, a zatim potražite još bar dva do tri izvora: naučne članke, knjige, istraživanja ili druge kvalitetne tekstove.
- Pronađite konkretne primere. Tema postaje zanimljiva kada se teorija poveže sa stvarnim pojavama: podacima, slučajevima iz Srbije ili sveta, reklamama, objavama sa društvenih mreža i slično.
- Ako radite u grupi, podelite posao ravnomerno. Svaki član treba da izlaže deo prezentacije i da razume celu temu, a ne samo svoj deo.
Struktura prezentacije
- Uvod (2–3 minuta): predstavite temu, objasnite zašto je važna i šta ćete u izlaganju pokazati.
- Ključni pojmovi (3–5 minuta): objasnite osnovne pojmove i teorijske pristupe na koje se oslanjate.
- Analiza i primeri (10 minuta): centralni deo, u kome povezujete teoriju sa konkretnim primerima, podacima i istraživanjima.
- Zaključak (2 minuta): sažmite najvažnije uvide i iznesite sopstveni stav o temi.
- Pitanja za diskusiju: postavite kolegama dva do tri pitanja o kojima će zajedno razgovarati.
- Literatura: na poslednjem slajdu navedite sve korišćene izvore.
Saveti za izlaganje
- Ne čitajte sa slajdova. Slajdovi su podsetnik za vas i pomoć publici, a ne tekst koji se čita. Govorite svojim rečima i gledajte ka publici.
- Manje teksta, više sadržaja. Na slajdu neka budu ključne reči, kratke teze, slike, grafikoni ili citati, a objašnjenje dajte usmeno.
- Uvežbajte izlaganje. Prođite kroz prezentaciju bar jednom naglas i proverite koliko traje. Dvadeset minuta prođe brzo, ali može biti i dugačko za vas ako izlaganje nije pripremljeno.
- Navodite izvore. Kada iznosite podatke, citate ili tuđe ideje, recite odakle su tako što ćete u zagradi staviti referencu.
Pitanja za diskusiju
Na kraju prezentacije postavite kolegama dva do tri pitanja koja otvaraju razgovor. Dobro pitanje nema jedan tačan odgovor, nego podstiče razmišljanje i razmenu mišljenja. Izbegavajte pitanja na koja se odgovara sa „da“ ili „ne“ i pitanja koja samo proveravaju da li je publika zapamtila ono što ste rekli.
Aktivnost
Bodove za aktivnost studenti ostvaruju kroz kratke zadatke, aktivno prisustvo na predavanjima i vežbama i učešće u radu na kursu.
Formiranje ocene i završni ispit
Uspeh studenata na kursu se ocenjuje kroz zbir ostvarenih predispitnih bodova i onih dobijenih na završnom ispitu. Ispit je usmeni - studenti koji su uspešno uradili kolokvijum dobijaju dva ispitna pitanja, dok ostali dobijaju treće pitanje kao dodatno i to iz onih oblasti koje obuhvata kolokvijum (prvih 13 pitanja).