Osnovi menadžmenta
OAS Komunikologija i odnosi sa javnošću, OAS Kulturologija
O predmetu
Predmet upoznaje studente sa osnovnim pojmovima, funkcijama i teorijama menadžmenta, kao i sa načinom na koji organizacije planiraju, organizuju, vode i kontrolišu svoj rad. Posebna pažnja posvećena je ljudskoj strani upravljanja: motivaciji i zadovoljstvu zaposlenih, organizacionoj kulturi, komunikaciji, regrutaciji i razvoju kadrova, kao i društvenoj odgovornosti preduzeća. Kroz studije slučaja i razgovore sa menadžerima studenti uče da povežu teorijska znanja sa stvarnim problemima savremenih organizacija.
Ispitna pitanja
Spisak ispitnih pitanja možete preuzeti ovde.
Osnovna literatura
- Williams, C. (2010). Principi menadžmenta. Beograd: Data status.
Prezentacije
Uskoro će biti postavljene.
Struktura bodovanja i ocenjivanja
| Obaveza | Bodovi |
|---|---|
| Kolokvijum | 25 |
| Projekat | 15 |
| Aktivnost | 10 |
| Ispit | 50 |
| Ukupno | 100 |
Kolokvijum
Predviđeni kolokvijum je u obliku kombinovanog testa i sadrži pitanja sa odgovorima na zaokruživanje, dopunu i objašnjenje. Za kolokvijum se sprema sve do 131. strane iz udžbenika i prezentacija sa predavanja. Pomenut obim strana obuhvata prvih 28 ispitnih pitanja. Studenti koji polože kolokvijum, odnosno ostvare 13/25 bodova oslobađaju se kolokvijumom obuhvaćenih ispitnih pitanja. Oni koji ostvare 12 i manje bodova za ispit spremaju sva pitanja, a ostvareni bodovi na kolokvijumu im se računaju u ukupne predispitne bodove.
Projekat
Projekat može biti urađen u jednom od tri oblika: kao studija slučaja, naučni intervju ili anketno istraživanje.
Studija slučaja
Studija slučaja obuhvata analizu menadžmenta jedne konkretne organizacije, odnosno načina na koji je organizacija rešila određeni problem ili ostvarila određeni cilj. Tema može biti gotovo svaka oblast koja se obrađuje na kursu: korporativna odgovornost, upravljanje inovacijama, globalno poslovanje, regrutacija i selekcija, obuka radnika, organizaciona kultura, zadovoljstvo i motivacija zaposlenih, oblici kontrole i slično.
Za izradu je potrebno prikupiti sekundarne podatke o organizaciji iz svih dostupnih izvora (medijskih, naučnih, dokumentacionih, institucionalnih), a po potrebi i metodom posmatranja. Cilj je dobiti što dublje i šire podatke i izvesti konkretne zaključke.
Naučni intervju
Naučni intervju podrazumeva razgovor sa najmanje jednim menadžerom, na bilo kom nivou upravljanja u organizaciji. Intervju se zasniva na vodiču za razgovor sa pitanjima otvorenog tipa, a može se odnositi na jedan ili više problema upravljanja organizacijom (npr. regrutacija i selekcija, sukobi, komunikacija, motivacija, organizaciona kultura, ocenjivanje i nagrađivanje radnog učinka, kontrola radnika).
Pitanja treba sastaviti na osnovu stručne literature. Cilj je samostalna analiza problema koja povezuje podatke iz literature sa nalazima intervjua, uz sopstvena tumačenja i zaključke.
Anketno istraživanje
Anketno istraživanje podrazumeva prikupljanje podataka od zaposlenih u jednoj ili više kompanija o nekom aspektu njihovog rada (npr. zadovoljstvo na radu, motivacija, sukobi, posvećenost organizaciji, komunikacija u radnom okruženju). Studenti koriste standardizovane, već postojeće skale, koje dobijaju prilikom izbora teme.
Prikupljene podatke studenti analiziraju, grafički prikazuju, tumače i upoređuju sa postojećim istraživanjima iz oblasti menadžmenta. Zbog obima posla, ovo je jedini oblik projekta koji se može raditi u grupi (do tri studenta).
Tehnički zahtevi
Projekti se pišu u skladu sa standardima akademskog pisanja i treba da ispune sledeće zahteve:
- Sadržaj: naslovna strana, uvod sa kratkim opisom odabrane organizacije i/ili problema, detaljna analiza podataka, zaključak i spisak korišćene literature.
- Obim: 1800–3000 reči.
- Format: Times New Roman, tekst 12 pt, naslovi 14 pt, prored 1,5, obostrano poravnat tekst.
- Navođenje izvora: adekvatno citiranje u tekstu i u spisku literature. Plagijat predstavlja prekršaj Kodeksa o akademskom integritetu Filozofskog fakulteta.
Aktivnost
Bodove za aktivnost studenti ostvaruju kroz kratke zadatke, aktivno prisustvo na predavanjima i vežbama i učešće u radu na kursu.
Formiranje ocene i završni ispit
Uspeh studenata na kursu se ocenjuje kroz zbir ostvarenih predispitnih bodova i onih dobijenih na završnom ispitu. Ispit je usmeni - studenti koji su uspešno uradili kolokvijum dobijaju dva ispitna pitanja, dok ostali dobijaju treće pitanje kao dodatno i to iz onih oblasti koje obuhvata kolokvijum (prvih 28 pitanja).